среда, 28. март 2018.

Slavomir Kišfalubac - Čuvamo Petrovaradin, ono što volimo

„Svaki dečak je sanjao da postane vitez, borac, ratnik, kao što su devojčice sanjale da postanu princeze. E nama su se snovi ostvarili. Samo što smo kao mali imali pogrešnu viziju rata. Rat nije osvajanje tuđih teritorija, već osvajanje svojih! Mi se borimo da očuvamo i zadržimo ono što imamo.“ A imaju Petrovaradin. 

Fotografija: Miloš Pavkov / www.milospavkov.net
Petrovaradin ima svoje branioce. To je UGRIP, odnosno Urbani Gerila Ratnici iz Podzemlja. Jedan od ratnikaje i naš sagovornik, Slavomir Kišfalubac. 

„Naša želja i cilj je da pokažemo da možemo da sačuvamo ono što volimo, da smo tim koji svoje slobodno vreme ne troši na ispijanje kafe po lokalima, ne provodi 90% slobodnog vremena po društvenim mrežama kritikujući nešto što ne valja, već se trudi na malo teži način da to što ne valja i ispravi“, govori Slavomir prisećajući se osnivanja samog udruženja.

Fotografija: www.exittrip.org
Prema njegovim rečima, priča ovog udruženja počela je onog trenutka kada je iz podzemlja izneta kamionska guma koja je zatvarala prolaz jednog od tunela. Ovaj čin inicijatora projekta, Leona Šurbanovića, bio je presudan za budućnost Petrovaradina. Od tada se okupio veliki broj onih koji žele da tvrđavi vrate stari sjaj i vredno rade na tome. 


O tome svedoči to što su za tri godine rada sami uklonili oko 117 tona komunalnog otpada i 80 tona šuta. Preko pedeset volontera se svake nedelje okuplja u Carskom Šancu (Exit Dance Arena). Bez ikakve pomoći institucija, UGRIP-ovci sami finansiraju ono što rade, od rukavica, preko hrane za radnike, do prevoza otpada na deponije.


O Petrovaradinskoj tvrđavi napravljen je i kratak film koji je odlikovan  prvom nagradom na prošlogodišnjem konkursu Društva za akademski razvoj. 




„Naravno da na svakom takmičenju postoji cilj i želja za pobedom, ali ovoga puta nam je bilo bitnije da skrenemo pažnju na to šta se ustvari dešava sa našim nacionalnim blagom, sa našim nasleđem, da pokušamo da probudimo svest građana i na taj način da pokušamo da probudimo Srbiju iz ovog ludila tehnologije u koje upada. Kampanja Kultura na DAR koju je organizovalo Društvo za akademski razvoj nam je upravo pomogla u tome. Najdraže mi je što kod tih mladih ljudi volja ne nestaje. Puni su pozitivne energije i optimizma, a takvi nam ljudi ustvari i trebaju za promociju kulture“, kaže Slavomir za Kulturni kišobran.


Čak tri i po puta veća od Kalemegdana, tvrđava Petrovaradin gradila se 88 godina. 

„Ona je bila jedan od najvećih graditeljskih poduhvata Habsburške monarhije, a naredbu o njenoj izgradnji izdao je Car Leopold I 1692. godine. Njeni bedemi koji se izdižu na preko 100 m nadmorske visine imali su glavni zadatak da u to vreme ujedinjene hrišćanske zemlje odbrane od osmanske imperije. Sama kobinacija snažnih bedema i njenih baroknih kapija je jedno veliko impozantno graditeljsko delo koje danas turiste ostavlja bez daha“, objašnjava Slavomir.

Izvor: wikipedia

U okviru Tvrđave, u crkvi Svetog Jurija u Suburbiumu, nalaze se grobnice, odnosno katakombe. Međutim, kako kaže Slavomir, ljudi naretko podzemne vojne galerije nazivaju katakombama. 

„Te galerije sačinjavaju kompleksan sistem tunela za kontraminsko ratovanje. Osmanska vojska je osvajala mnoge tvrđave minskim ratovanjem. Ukopavali su tunele do bedema tvrđave, zatim ispod bedema postavljali eksploziv, urušili bi bedem i na taj način vojska bi ušla u tvrđavu. Petrovaradin ima sistem kontra-minskih i minskih galerija koji se prostiru 30-ak kilometara pod zemljom, a služile su za odbranu od minskog ratovanja. Ti tuneli se prostiru daleko van bedema tvrđave, i ukoliko bi neprijatelj počeo da kopa, vojnici koji bi sedeli u prislušnim galerijama čuli bi to kopanje, minirali bi svoju galeriju, sačekali neprijatelja da potkopa dovoljno blizu i urušili bi deo svog, ali i ceo njihov tunel. Na taj način bi sprečili neprijatelje da priđu tvrđavi... Baš ovo podzemlje, tog tipa je najveće u celosti sačuvano podzemlje u celom svetu i kao takvo može danas da zauzima vodeću turističku atrakciju.“

Fotografija: Miloš Pavkov / www.milospavkov.net
Novi Sad s ponosom može reći da je Evropska prestonica kulture za 2021. godinu, ali prema rečima našeg sagovornika Slavomira, kada se završi ovaj projekat, i očisti tvrđava, UGRIP čeka još 632 idejna projekta koja treba realizovati.

„Nama recimo dolaze volonteri iz Francuske, Hrvatske, Nemačke, Austrije, Japana...Imam utisak da naši sugrađani tek kada vide njih, koliko se oni bore za nešto što nije njihovo, tek tada shvate šta imaju. Oni ne znaju kakvo je blago tvrđava Petrovaradin.“

Kaže da se svest ljudi ipak menja, ali ne onom brzinom kojom bi on to voleo. Zbog toga UGRIP organizuje edukativne radionice koje podrazumevaju obilazak tvrđave, upoznavanje sa njenom istorijom. A Slavomir, kao jedan od „ratnika“ poručuje svima da osete duh ratnika u sebi i otkriju tajne koje Petrovaradin krije.

Intervjuisala: Miljana Miletić

1 коментар:

  1. Анониман28. март 2018. 23:51

    I kao takvu jednu & jedinstvenu mi lepo predamo Egzitovcima da je dokusure - da urade ono što ni Turci nisu za 500 godina..jezivo...Volela bih da vidim narod i državu (sem nas-idiota), koji bi dozvolio takvo uništavanje kulturne zaostavštine još uz blagoslov države...puuuj������

    ОдговориИзбриши