четвртак, 16. новембар 2017.

Centriranje - Srpski jezik između politike i nauke

Na drugom „Centriranju“ u Centru za kulturu i umetnost u Aleksincu gostovao je jedan od vodećih srpskih lingvista profesor Miloš Kovačević. Govoreći o srpskom jeziku između politike i nauke, profesor je ukazao na aktuelne probleme sa kojima se suočava srpski jezik.

Foto: riznicasrpska.net / ckualeksinac.rs


„Sve je moguće u jednoj državi, osim da menjate jezik. Ako izmenite jezik unutar te države, zapravo vi postajete drugi narod jer je jezik identitetski kriterijum jednoga naroda“, rekao je profesor Kovačević, istakavši da se danas otvaraju problemi koji su se više od 150 godina krili pod tepih iz raznih razloga.

Rešenje nekih od problema, poput upotrebe ćirilice i latinice, profesor očekuje usvajanjem novog Zakona o jeziku koji nije menjan od 1991. godine. Međutim, kako on kaže, problem je u tome što problema nema, uzevši u obzir da je srpska ćirilica najsavršenije pismo koje postoji, a i u latiničnom pismu svaki glas odgovara po jednom slovu.

Ono što ističe kao zanimljivo jeste da „Srbima niko ništa nije nametao, nego ono što se prihvati u narodu, tako ostane“, dodavši da se jezik se jako teško menja, „ali kad se jednom promeni, kada narod postane svestan nekih činjenica, onda unutar tog jezika više ne možeš ubeđivati narod da je tako ili ovako.“

Upravo to pokazuje i jedna anegdota koju je profesor podelio sa prisutnima.

Reč prisutan je Laza Kostić je prvi put zapisao u Zemunskim novinama 1863. godine. Ima tekst o toj reči, to je rusizam. Šta će nama, kaže, reč prisutan, taj ružni rusizam, kada imamo tako lepu srpsku reč iz Dušanovog zakonika. To je reč nazočan. Ko će još danas da kaže da je nazočan srpska reč? Mi smo to pustili u istoriju, Hrvati zadržali i sad mi zapravo pravimo diferencijaciju prema vlastitoj prošlosti.


Jedan od primera prihvatanja reči je i reč hiljada koja potiče iz grčkog jezika. Do početka upotrebe reči hiljada, koristila se opšteslovenska reč tisuća. Međutim, kako su 1930-ih Srbija trgovala svinjama sa cincarima, Grcima, a u njihovom jeziku se kaže hiljada, tako se postepeno ova reč i odomaćila. 


Na kraju, od Povelje Kulina bana iz 1189, ćirilica se koristila, menjala i pored zabrana korišćenja uspevala da opstane.


Piše: Miljana Miletić 

Нема коментара:

Постави коментар