субота, 04. март 2017.

Magični realizam Fride Kalo



Život Fride Kalo počeo je i završio se u Meksiku, u njenoj kući poznatoj kao La Casa Azulˮ (Plava kuća)Rođena je kao Magdalena Karmen Frida Kalo i Kalderon u roditeljskoj kući u Kohoakanu, koji je u to vreme bio malo predgrađe grada Meksika. Kao datum svog rođenja navela je 7. juli 1910. godine, iako na njenoj krštenici piše 6. juli 1907. Frida je zahtevala ovu promenu zato što je želela da se godina njenog rođenja podudara sa godinom kada je počela Meksička revolucija. (To bi onda značilo da je njen život počeo sa rođenjem modernog Meksika.)

La Casa Azul

Kada je imala samo 18 godina, na autobus kojim se vozila naleteo je tramvaj. Metalna drška probila joj je abdomen i slomila kičmeni stub na tri mesta. Smrvljene noge, polomljenih rebara i karlice niko nije verovao da će preživeti. Puštena je kući nakon mesec dana u bolnici. Mesecima zarobljena u gipsu počela je da slika u krevetu pomoću specijalnih nogara koje je postavila njena majka. Njen zaštitni znak postali su autoportreti koje je slikala uz pomoć ogledala. Od otprilike 150 sačuvanih dela, većina su autoportreti. 
Slikam sebe zato što sam često sama, i zato što sebe najbolje poznajem.


Fridin oporavak je bio čudesan. Međutim, zbog neprestanog bola i umora koji je osećala neretko je bila hospitalizovana. Kako je operisana oko trideset puta, jednom prilikom se našalila da je rekorderka. Da bi ublažila bol počela je da pije i konzumira cigarete, ali i opijate.

Frida se kao slikarka probija na scenu kojom vladaju muškarci muralisti, među kojima i njen budući suprug Dijego Rivera tek u poslednje dve decenije 20. veka. Njeno temperamentno, snažno autobiografsko delo kritički je i novčano nagrađivano, čak i više od njenih muških sunarodnika.

Slike Fride Kalo vuku korene iz meksičkog portretisanja iz 19. veka, ali obiluju i elementi meksičke pop kulture i predkolumbovskog primitivizma što je bilo novina u tadašnjem slikarstvu. Slikala je na metalnoj ploči uglavnom male, intimne slike koje su bile u kontrastu sa velikim tradicionalnim muralima njenog vremena. Negovala je stil meksičkih uličnih umetnika koji su slikali oltare ili male zavetne slike koje prikazuju hvalu Devici Mariji ili svecu za čudesno izbavljenje iz nesreće.



Svoje emocije prenelosila je na platno - ljutnja i bol zbog burnog braka sa Dijegom, bolni pobačaji i fizička patnja. Bila je toliko ponosna na svoje dlake na licu da ih je slikala na svojim autoportretima. Patnja je nije sprečavala da bude vrlo društvena osoba. Volela je da pije tekilu i da peva gostima na ludim zabavama koje je priređivala. Ljudi su bili zadivljeni njenom lepotom, te su je zaustavljali na ulici kako bi joj se divili. Frida je bila biseksualna i imala je mnogo afera sa ženama, uključujući i ženu nadrealističkog pesnika, Andre Bretona. Smatra se da je bila u vezi i sa ruskim revolucionarem Lavom Trockijem.


Imala je samo jednu izložbu u Meksiku i to je bilo u proleće 1953. godine. U to vreme zdravlje joj je bilo vrlo loše i lekari su joj preporučili da ne prisustvuje izložbi. Nekoliko minuta nakon što je gostima bilo dopušteno da uđu u galeriju, začule su se sirene. Napolju su bila ambulantna kola praćena motociklima iz kojih je na bolničkim nosilima izneta Frida Kalo. Smeštena u krevetu nasred galerije celo veče je pila, pričala viceve i zabavljala gomilu. Izložba je doživela neverovatan uspeh.



Umrla 13. jula 1954. godine od embolije pluća. Njen pepeo je stavljen u prekolumbovsku urnu koja je izložena u njenom bivšem domu Plava kuća u Kohoakanu, koji je pretvoren u muzej.



Poslednje što je bilo zapisano u njenom dnevniku bilo je:
Nadam se da je odlazak radostan i da se više nikada neću vratiti



Piše: Miljana Miletić
Foto: Internet

4 коментара:

  1. Sjajan post! :) Kako sam relativno skoro počela da pišem i kako mi se blog bavi raznim temama planiram i ja da uvedem postove na temu poznatih ljudi koji su obeležili neko doba.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala :) Drago nam je što te je ovaj tekst inspirisao. Pozdrav!

      Избриши
  2. Čitajući ovaj post potsetila sam se vremena osnovne škole kada smo iz likovne kulture učili o ovoj pre svega dami, a onda i umetnici. I dan danas mi je ona jako inspirativna, tako da sam se zaista obradovala kada sam videla ovaj post. Napokon nešto edukativno a opet i interesantno na blogu. Sjajan post, zaista.

    Gotičarka

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala ti na lepim rečima i nadamo se da će ti i drugi tekstovi na ovom blogu biti takođe interesantni. Pozdav :)

      Избриши