петак, 27. јануар 2017.

Dejan Jelača: „I posle 14 godina se iznova uželim svog naroda”

Nakon skoro 14 godina od jedne neobavezne posete majci, epizodnih uloga i studiranja u Los Anđelesu, glumac Dejan Jelača u svoj zavičaj donosi nagradu Filmskog festivala u Virdžiniji za najboljeg glumca u američkom filmu „Blossoms of Faith”. Kada ne snima, promoviše kulturu u autorskoj emisiji „30 minuta” koja ove godine ulazi u devetu sezonu emitovanja. 
 



Nedavno ste na Filmskom festivalu u Virdžiniji nagrađeni za ulogu u američkom filmu „Blossoms of Faith”. Šta Vam je ta uloga osim nagrade još donela?

Kada su mi javili na trenutak sam pomislio da je u pitanju šala mojih prijatelja. Dobiti nagradu za najboljeg glumca u Americi a pritom ste stranac nije mala stvar. Veliko priznanje i potvrda da ovo što radim vredi i nema granica. Moram da vam priznam da su mi suze krenule od sreće. Posle dodele nagrade usledili su pozivi za nove projekte. Pre nekoliko dana sam završio snimanje jedne romantične drame.


Ulogom Amerikanca možda pokazujete da se u Americi ne dobija uloga na osnovu porekla, sve je moguće dobiti. Da li je to zaista tako?



Nikada se nisam susreo sa ma kojom vrstom diskriminacije zato što nisam Amerikanac po rođenju. Ako malo bolje analizirate, mnoge svetske zvezde imaju poreklo sa drugih krajeva sveta. U Americi se tako ne gleda na to. Ako ste talentovani, nikoga ne zanima odakle ste. Ne gleda se poreklo, već šta vi zapravo umete da radite i da li se to najbolje uklapa u osmišljen scenario. 


Već više od decenije živite i radite u Americi, tačnije u Njujorku. Kako ste rešili da odete?

Moja priča se zasniva na mnogo srećnih okolnosti - od  posete majci, turističkog odlaska u Njujork, do sasvim neverovatnog intervjua i dobijanja posla na NBC-u. Jednostavno, desilo se da se u pravom trenutku nađete na pravom mestu i da vaš san postane stvarnost.





Koliko je bilo teško započeti karijeru u Americi?

Amerika je jedna velika mašinerija i nije ni malo lako uspeti u moru sjajnih i talentovanih kolega. Svoj talenat sam prvo usavršio završivši master u Los Anđelesu, a onda polako počeo da snimam epizodne uloge u serijama i filmovima. Kada nešto u Americi radite dobro, ljudi to prepoznaju i cene, a onda vam se otvaraju mnoga vrata. Da biste uspeli u ovom poslu, morate da imate agenta i preporuke.


Vaša karijera je počela 1998. godine u Srbiji, kako su izgledali vaši počeci?


Svoje prve uloge sam dobio još dok sam bio na Akademiji. Prva televizijska uloga bila je u seriji „Porodično blago”, pa „Kanal D”, „Zvezdara”… Ako tako mogu da kažem, odrastao sam u pozorištu, tako da sam tu uvek bio „svoj na svome”.  Posle toga usledila je uloga u seriji „Priđi bliže” koja je doživela veliki uspeh.


Kako se gluma kao profesija tretira u Americi, a kako u Srbiji?

Gluma se u Americi tretira baš onako kako bi to trebalo svuda da bude. Imate audiciju, pa ako svojim veštinama pokažete kvalitet i odgovarate toj ulozi, onda je i dobijate. Nema toga da za vas neko urgira ili da se unapred zna podela uloga, kao što je to najčešće slučaj na Balkanu. Ono što umeš i što si ti u tom trenutku, tvoj talenat je presudan. Pored toga i fizički izgled koji se uklapa u scenario igra značajnu ulogu. Sve je potpuno jasno - pokaži šta znaš i uloga je tvoja!

U koliko projekata u Americi ste do sada učestvovali?

Zaista je teško to reći. U Americi se ne broje uloge, ni projekti, već se pamti samo ono što ste najbolje uradili.



U kom žanru najviše uživate da igrate?

Do sada sam se oprobao u gotovo svim žanrovima. Za glumca je veliki izazov kada na primer dobijete ulogu u horor filmu ili komediji. To je nešto toliko specifično da morate na poseban način da se pripremate i pristupite ulozi. Najčešće sve to što doživljavate na snimanju bude totalno drugačije od onoga što gledaoci kasnije gledaju na filmskom platnu. Dok se gledaoci tresu od straha, gledajući pojedine scene, mi te scene ponavljamo više puta, pošto od smeha i datih okolnosti ne možemo da snimimo onako kako to mora da izgleda.


Kako birate uloge? Osećate li odgovornost prema publici prilikom izbora?

U Americi „uloga bira vas” a ne vi ulogu. Ako se pokažete dobro na audiciji - uloga je vaša. Dobri agenti mogu mnogo da pomognu u dobijanju uloge. Glumac je svaštar i čarobnjak. Na publici je da pronađe ono najbolje iz njegovog izraza. Naravno da vam je uvek na umu kako će to publika prihvatiti i da imate tu vrstu odgovornosti, ali kada bi birali samo one uloge za koje smo sigurni da će se dopasti publici onda bi na neki način dobro oskrnavili svoju profesiju. Kada radite ono što volite, onda imate i svesnu odgovornost i obavezu da to uradite profesionalno i zbog sebe i zbog publike koja od vas to očekuje. 

Kako se pripremate za ulogu?

Ulaženje u lik je nešto na šta glumci posebno obraćaju pažnju. Inspiracija je svuda oko vas i u vama. Potrebno je da imate mir, uravnotežen način života i dovoljno sna. To praktikujem kada se pripremam za ulogu i do sada se pokazalo dobrim.



Glumili ste pored mnogih poznatih glumaca. Da li ste od nekoga zatražili savet ili ste možda „krali zanat” od nekoga?

To je istina i verujte mi da su „najveći glumci” najprirodniji i najjednostavniji ljudi sa kojima možete da popričate o svemu. Prave zvezde nisu umišljene i isfrustrirane, tako da je čast ako vam daju kompliment i veoma korisno ako vam iz svog bogatog iskustva daju savete.


Autor ste emisije „30 minuta u kojoj već osam sezona intervjuišete popularna lica iz zemlje. Emisija se emitovala na ART kanalu koji od skoro ne postoji. Kakav je vaš komentar na gašenje programa ovog kanala?


Uskoro počinjem sa snimanjem devete sezone moje emisije. Art kanal je ugašen. Tužan sam što je jedno oličenje kulture ugašeno, ali mi moramo dalje, da zajedničkim snagama propagiramo prave vrednosti. Moja emisija upravo to i radi već 8 godina. Već uveliko razmišljam ko bi otvorio novu sezonu. Nimalo mi nije lak zadatak jer sam toliko velikana ugostio, da više ne znam ko je dostojan njih da mi bude prvi gost u novoj sezoni. Skoro 14 godina sam u Americi ali ne zaboravljam moje korene i moju Srbiju. Emisija je jedna od mostova sa mojom zemljom. Uskoro dolazim u Beograd. Uželeo sam se svog naroda. Jedva čekam.

Hoće li emisija dobiti novo mesto emitovanja?

Za sada još uvek tragam za najboljim rešenjem. U pregovorima sam sa nekoliko televizija.  Svakako, publika to od mene očekuje.



Otkud ideja za ovakvom emisijom?

Ideja je nastala u želji da promovišem kulturu i umetnost na jedan pravi način, a to mi je pružio Art kanal. U moru kiča i šunda, emisija je našla put kod posebne publike. Birao sam goste koji su ostvareni, uspešni, profesionalci, a rado su dolazili u emisiju čak i oni koji ne daju intervjue i ne pojavljuju se u medijima. Jedan od razloga je što su u ovoj emisiji gosti mogli slobodno da se izraze, bez cenzure, slobodno da kritikuju, daju svoj sud i iznesu mišljenje. Nema razgovora o privatnim stvarima, tračarenju i novinskim člancima. Tu se stvorio jedan kult i možda je to recept trajanja ove emisije i njenog uspeha.



U „Zaboravljenim umovima Srbije” glumili ste kralja Aleksandra I Karađorđevića. Da li je pre snimanja usledilo detaljno istraživanje istorijskih podataka?  

Velika mi je čast i zadovoljstvo što sam deo ekipe serije „Zaboravljeni umovi Srbije” pod palicom sjajnog reditelja Petra Stanojlovića. Kada glumite kralja Aleksandra I Karađorđevića neophodne su pripreme i u smislu istraživanja. Tu morate biti oprezni da autentično prikažete lik, uvažite istorijske činjenice, ali da otkrijete i nešto novo što gledaoci o njemu nisu znali (kotrljajuće r ili mekan i specifičan izgovor reči). To je bila sjajna uloga, a u prilog tome govori i činjenica da kada sam pogledao fotografiju i sebe u ogledalu i sam nisam verovao. Kritike su bile sjajne.


Šta smatrate svojim najvećim dostignućem?

Moje najveće dostignuće je da radim ono što volim, a to vas ispunjava iznutra. Kada to dosegnete, onda se penjete stepenik po stepenik do ostvarenja svojih ciljeva. Nagrade dolaze kao potvrda da ono što ste uradili i što radite, radite zaista dobro.

Intervjuisala: Miljana Miletić
Foto: Privatna arhiva



Нема коментара:

Постави коментар