четвртак, 15. децембар 2016.

Nikola Tesla – Čovek koji je izumeo dvadeseti vek

„Ako budem imao sreće da ostvarim barem neke od svojih ideja, to će biti dobročinstvo za celo čovečanstvo. Ako se te moje nade ispune, najslađa misao biće mi ta da je to delo jednog Srbinaˮ, bile su Tesline reči nakon što je 1892. godine dobio priznanje engleskog Udruženja inženjera i naučnika, a zatim i počasnu titulu doktora Univerziteta Kolumbija.


Jedini je Srbin po kome je nazvana jedna međunarodna jedinica mere, jedinica mere za gustinu magnetnog fluksa ili jačinu magnetnog polja — tesla. Važi za jednog od najpoznatijih naučnika i pronalazača svih vremena. Autor je više od 700 patenata, registrovanih u 25 zemalja, od čega 112 u oblasti elektrotehnike. Njegovi pronalasci kao što su polifazni sistem, obrtno magnetno polje, Teslin transformator i mnogi drugi izumi veoma su značajni kako za fiziku tako i za obavljanje različitih radnih zadataka.

Rođen je 10. jula 1856. godine u ličkom selu Smiljan. Teslin otac Milutin je bio pravoslavni sveštenik, a majka Georgina (Đuka) domaćica. Imao je tri sestre: Angelinu (Jelenu), Milku i Maricu. Stariji brat Dane poginuo je kada mu je bilo 14 godina. Teslina majka je bila veoma talentovana i kreativna žena zbog čega se smatra da je od nje nasledio svoj talenat. „On će biti dete oluje. Ne, biće dete svetlostiˮ, rekla je majka na njegovom rođenju jer je bila oluja kada se rodio.

Tokom školovanja na Višoj tehničkoj školi u Gracu, Tesla je ulagao više truda nego što je bilo potrebno za savladavanje predmeta. Želeo je da uveri oca da nije pogrešio što mu je dozvolio da se posveti izučavanju tajni matematike, fizike i mašinstva. Ipak, i pored priznanja profesora koja je dobijao u svedočanstvima, njegov otac nije pokazivao zainteresovanost za sinovljeve uspehe. „To je skoro ubilo moju ambiciju. Kasnije, kada je otac umro, potreslo me je kada sam našao zavežljaj pisama koja su moji profesori pisali predlažući mu da me ispiše sa fakulteta ukoliko ne želi da nastradam od prekomernog radaˮ, pisao je Tesla jednom prilikom.



Godine 1880. otputovao je u Prag sa željom da završi jedan od fakulteta. Međutim, zaposlio se u Budimpešti gde se gradila prva telefonska centrala. Instalacije je vršila evropska filijala američke firme čije se predstavništvo nalazilo u Parizu. Tu je teorijski rešio problem obrtnog magnetnog polja i u mislima je konstruisao svoj indukcioni motor.

U Pariz je prešao 1882. gde je dobio mesto u Edisonovom Kontinentalnom društvu, a onda je poželeo da okuša sreću u „zemlji zlatnih obećanjaˮ kako je nazivao Ameriku. Na preporuku njegovog pretpostavljenog Bečelora, inače Edisonovog prijatelja, dobio je zaposlenje u Edisonovoj kompaniji u Americi. U preporuci je pisalo „Poznajem dva velika čoveka: jedan ste Vi, a drugi je ovaj mladi čovek kojeg Vam preporučujem.ˮ

Tesla i Edison

Tesla je u svojoj autobiografiji napisao da je susret s Edisonom bio značajan događaj u njegovom životu. „Zadivio me je taj izuzetan čovek koji je tako mnogo postigao, bez pravovremenog obrazovanja i naučnog iskustva. Ja sam učio desetine jezika, proučavao književnost i umetnost, a najbolje godine svoga života proveo sam po bibliotekama, čitajući sve što bi mi došlo do ruke, od Njutnovih „Principaˮ do romana Pola de Koka i osetio sam da sam uludo protraćio najveći deo svoga života. Međutim, ubrzo sam shvatio da je to bilo najbolje što sam mogao da uradim. U periodu od nekoliko nedelja, zadobio sam Edisonovo poverenje.ˮ
Ipak, njihova saradnja nije dugo trajala. Već naredne godine Tesla je napustio Edisona. Poznat je sukob između njih dvojice nazvan „Rat strujaˮ. Edison je promovisao jednosmernu struju za prenos električne energije, a Tesla je zagovarao naizmeničnu struju koju je smatrao efikasnijom. Kako bi pokazao da je jednosmerna struja bezbednija od sistema naizmenične struje, Edison je koristio naizmeničnu struju za pogubljenje životinja, uglavnom mačaka i pasa lutalica. Sa istom idejom, zajedno sa svojim zaposlenima, napravio je prvu električnu stolicu za državu Njujork. Ipak, Edisonovu jednosmernu struju zamenila je Teslina naizmenična struja jer je bila jeftinija. Tako je Tesla privukao strane investitore uz čiju pomoć je osnovao svoju kompaniju „Tesla električno osvetljenje i proizvodnjaˮ (Tesla Electric Light & Manufacturing).


Godine 1888. počeo je rad sa Džordžom Vestinghausom u laboratorijama njegove firme „Vestinghaus električna i proizvodna kompanijaˮ, jedno od najvećih svetskih industrijskih preduzeća koje je podignuto pomoću Teslinih izuma. Vestinghaus je Tesli ponudio 40 000 dolara godišnje da radi isključivo za njega. Tesla je to odbio uz obrazloženje „Čim bih zavisio od nekoga, prestale bi ideje da se rađaju, ovako padaju – kao Nijagara.ˮ
Iscrpan dnevnik koji je vodio tokom 1899. i 1900. godine otkriva mnogo o istraživanjima kojima se bavio. Imao je nameru da iskoristi gornje slojeve zemljine kugle kako bi energiju sa jednog kraja sveta preneo na drugi. Neka svoja otkrića opisao je u eseju „Problem povećanja ljudske energijeˮ koji je izazvao široko interesovanje naučnog i poslovnog sveta. Usledile su godine u kojima je radio na usavršavanju postojećih i patentiranju novih pronalazaka u oblasti mašinstva. Najveće američko odlikovanje u oblasti tehnike „Edisonova medaljaˮ dodeljeno mu je 1917. godine. Dve godine kasnije Tesla je objavio svoju autobiografiju kroz seriju članaka u časopisu „Electrical Experimenterˮ.

Poslednjih godina života imao je brojne finansijske probleme. Nekako je opstajao uz pomoć prijatelja i skromne penzije koju je nerado prihvatio od tadašnje jugoslovenske vlade. Njegovo zdravlje se značajno pogoršalo 1937, a iste godine je doživeo i saobraćajnu nesreću – udario ga je taksi dok je prelazio ulicu. U poznim godinama svog života retko se pojavljivao u javnosti. Izuzetak je bila poseta kralja Petra II Karađorđevića koji je došao da se upozna sa Teslom u njegovom apartmanu 1942. godine.


Tesla i kralj Petar II

Umro je od srčanog udara 7. januara 1943. godine u Njujorku. Njegova porodica zalagala se za povratak njegovih dokumenata i ličnih stvari iz Amerike i oni se čuvaju u Beogradu, u muzeju koji je posvećen genijalnom pronalazaču. Muzej Nikole Tesle se nalazi u Krunskoj 51, a osnovan je 1952. godine. U njemu se čuvaju Teslini pronalasci, slike, pisma, urna.


Teslin muzej u Krunskoj, Beograd
Teslinom liku i delu počast su ukazale i brojne intitucije u Srbiji, te njegovo ime između ostalog nose i Elektrotehnički institut, Elektrotehnička škola i aerodrom u Beogradu, Termoelektrana u Obrenovcu, Univerzitetska biblioteka u Nišu, a  ispred Elektotehničkog fakulteta u Beogradu kao čuvar danonoćno sedi bronzani Tesla.

„Dužnost mi je da  vam priznam da se ne obazirem na počasti, jer sam stvoren da nemam osećaja za slavu, počast i materijalno blago. Jedina mi je želja ostaviti nezaboravne poruke budućim vekovima.ˮ

Piše: Ivana Atanacković
Foto: Internet

Нема коментара:

Постави коментар