среда, 21. децембар 2016.

Laza Kostić „među javom i med snom”



„Leteo je svojim pesmama, kako je sam to isticao, među javom i med snom. Divno je znao, bez muke, sam leteti, sam sebi, svome daru i visinama car. Leteo je kao niko pre njega u srpskom pesništvu, osim možda naših starih zlatokrilih himnografa. Nije bilo te visine koju on nije mogao doseći, ni toga sna koji on nije umeo sa tih visina ovamo dole sveti. Za let, za snovidnu pesmu visina bio je rođen...” (Vasko Popa)


Laza Kostić u mladosti

Imao je 55 godina kada se oženio Julijanom Palanački, bogatom naslednicom iz Sombora. Upoznao ju je kada je 1870. bio dever karlovačkom profesoru Kosti Raduloviću. Dvadesetogodišnja naslednica somborskog advokata Dimitrija ga je tada prvi put videla i odmah  zavolela. Kada se nakon 14 godina vratio u Sombor, u 35. broju novosadskog „Srpskog kola” pisalo je: „Sinoć nam stiže iz Sombora radosna telegrafska vest: da je dr Laza Kostić isprosio Julku Palanačku.” Ta veridba nije bila uspešna, iako su se njih dvoje kasnije venčali. „...dođem u Sombor, isprosim ovu moju ženu, al' kad rekoh da ću je voditi na Cetinje, ustuknuše, i ja ostavih devojku i odoh...” Laza je ipak ostao u kontaktu sa Julijanom i  slao joj pisma sa Cetinja. Julijana je dočekala venčanje 1895. godine. O venčanju Laze i Julijane ostaće upamćena pesma koju su Somborci ispevali - „Kad se ženi Kostić Laka”.

Kad se ženi Kostić Laka,
Neće dever da j' bez fraka,
Debeloga uze „Herra”,
Đoku Čordar za devera,
Dinum, danum, šum, šum šum.
...

Nekoliko godina pre venčanja, tačnije 1891. upoznao je dvadesetogodišnju Lenku Dunđerski. Bilo je to na imanju porodice Dunđerski, kada je bio u poseti njenom ocu a svome kumu. Lenka je lepa i obrazovana, ali i 30 godina mlađa od Laze. Govorila je nemački, francuski i mađarski, dobro jahala i svirala klavir. Iako je i sam voleo Lenku, u junu 1895. pisao je Nikoli Tesli: „Devojka koju sam Vam namenio podobna je da savlada svaku ženomrzicu. Ja mislim da bi i mrtvoga oživela, ne samo mrtvog Don Huana, nego i mrtvoga sveca...”

Originalni rukopis Laze Kostića / Desno - Lenka Dunđerski

Po venčanju, otputovao je sa suprugom u Veneciju na svadbeno putovanje. Laza je sa terase hotela u kojem su bili smešteni posmatrao crkvu Santa Marija dela Salute. O crkvi je 17 godina ranije u pesmi „Dužde se ženi” pisao kako žali što su za njeno podizanje posečeni borovi slovenskih gora. Godinama kasnije ispevao je svoju labudovu pesmu. „On je najviši domet u poeziji dostigao kad je pevao o sebi i Lenki Dunđerski moleći se Bogorodici za sebe i za svoju ljubav.

Zbog sukoba sa taštom, Laza odlazi u Krušedol. Tašta Marija ljutila se na Lazu što je dugo koristio lampe tokom noći ali i što je morala da plaća Kostićeve dugove koji su se gomilali. Nekoliko dana po odlasku iz Sombora, Lenka umire. On piše Julijani: „Ni rođena sestra jedinica nije mi bila milija od nje. Možeš misliti kako mi je. Crn mi je ceo svet.” Tada počinje njegova opsednutost Lenkom. Počinje da živi u snovima i vodi dnevnik na francuskom jeziku. Bio je, kako kažu stihovi njegove najpoznatije pesme „među javom i med snom”.




(Iz Lazinog dnevnika...)
3. septembra

„Ponovo sam zaspao jutros u 11 sati i evo šta sam sanjao. Vraćajući se večerom kući nešto ranije nego obično, sretnem jednog mladića za koga sam znao da je Njen brat, ali ni Đoka, ni Gedeon, nego stariji brat, koji nikada nije postojao i nije imao nijednu crtu porodičnu. Začudi se kad me vidi da se tako rano vraćam. Izvinim se i povučem se u svoju sobu. Tek onda primetim da sam u njihovoj kući, kao gost. Čujem i neke glasove iz salona i gde je neko zove: „Lenka!” Dakle tu je. Ja u sobu, a neko za mnom. Ona! „Dođite”, reče „čekaju vas”. – Čekali su me za večeru. Učinim se da se čudim što je Ona ovde i povičem: „Eli, vi ovde?” Uzmem joj ruku i obaspem poljupcima. Toaleta joj je bila vrlo elegantna, s podignutim svetlim okovratnikom, vrlo brižljivo očešljana, ali primetih bore, naročito kraj očiju. Da je živa, tako bi sad po prilici izgledala, jer bi imala u novembru 40 – četrdeset godina! Nisam prestajao da joj ljubim ruku  - i ona je bila mršava, ta mila ruka – i neprestano ponavljao: „Eli! Oh, Eli!” – i gledao je iz sveg srca. Ona me je razumela, ali se uvredila. „Mislila sam”, reče hladnim i uvređenim tonom. „Ne uobražavajte tako nešto, molim vas!” – Probudim se.”

3. avgusta, Novi  Sad, (u hotelu Njenog oca)

„Ona me voli! – Ona me voli dakle neprestano! Sreće li moje! Divnog li izgleda, divnih li nada za večnost!
Veče, u jednom njihovom dvorcu. Nije joj dobro i leži na divanu. Tuži se da nema dosta krvi (Tifusna groznica, od koje je umrla, nije li to bolest krvi?) Mršava, tanušna, vidi se da je bolesna. Treba mi da prođem kroz sobu u kojoj Ona spava sa Svojom majkom da dođem do Nje. Sednem na divan, preko puta od Nje, pored pantalona za koje sam mislio da su Njene i sa zanosom ih zaglim. Odjednom osetim gde me neko naglo poljubi i da se nečija usta pripiše na moje usne. Ona je to bila. Krik zadovoljstva koji je šikljao iz moga srca nije mogao da iziđe iz mene, jer Ona nije prestala da proždire moja usta. Napregnem se malo, da se ne ugušim, ali se uverim da se naše usne ne odlepljuju, - bila je to veza koja vezuje dva blizanca. Najzad me Ona pusti da dahnem i ja zaklikćem od zanosa: „O, dušo moja, dušo, slatka moja dušo!” Ona se povuče na svoj divan i upita me s finom dozom ironije da li još mislim da uzmem „udovicu iz  Pančeva”... ”

20. avgust (Beč, Sanatorijum „Lev”)

„Odlučio sam se. Rekao sam Njenom bratu G. da je dosta čekanja skoro dvadeset godina, da Ona neće da za drugog pođe, nego samo za mene, i da ja, ne čekajući više hoću da se oženim Njome. On se saglasio. - Nije mi u snu ni na pamet palo da sam oženjen. - Istog dana, oko podne, na Medicinskom fakultetu u Beču, saopšteno mi je da mojoj sirotoj ženi nema leka. - „Neće možda živeti duže od godinu dana?” upitao sam na Internoj. „O, moj prijatelju! Nekoliko meseci samo”. Znao sam! Pa kad pomislim da moram prisustvovati agoniji najbolje žene na svetu! Ne treba nju žaliti, već mene.”


Julijana Palanački umrla je 1909. godine.


Julijana Palanački

„U ponedeljak, oktobra 25. u 10s. i 10 m. uveče, moja žena Julijana – Julča – ideal hrišćanske dobrote i rezignacije, izdahnula je posle skoro tri meseca užasne agonije.” 

Pesma „Santa Maria della Salute” našla se u poslednjoj knjizi pesama Laze Kostića. „Baš nekako kada se pojavila ta knjiga, umrla je, dakle, Julča Palanačka; Lenka Dunđerska, sasvim i zauvek, međutim nije: od tad, besmrtna je. Njih dve, tu, na strogoj međi jedne smrti i jednog rađanja, oštro su odvojene, zauvek”, pisao je akademik Mladen Leskovac.  

Umro je 1910. godine u 69. godini života u Beču. Nema života mislima za koje se ne zalaže život – govorio je. Tako je i radio. Voleo je ideju srpskog naroda, a ne srpski narod. Divio mu se u prošlosti, voleo je svoj narod onakav kakav bi želeo da bude, a ne kakav je zaista bio.
  
Tek sad se kajem
što nisam češće zemnim prolazio krajem,
već navek po tom ognjenom vrhuncu,
po nedomašnom, umiljenom suncu!
- Laza Kostić

Laza je bio  među srpskim piscima koji su od sredine 19. veka stvarali nov književni srpski jezik. Njegove kovanice književni istoričari i kritičari opisivali su kao čudne i neuspele, čak smešne (šprljoćudnik, ali i pesma bogohvalka, lađa brzoplovka, žezlonoša). Najveći deo njegovih kovanica nalazi se u njegovim lirskim pesmama. „Santa Maria della Salute” krije jednu kovanicu koja opisuje njegov život bez Lenke – beznjenica.


Laza Kostić na karikaturi Uroša Predića iz 1900.

O pesništvu Laze Kostića govorio je i Branko Miljković: „Sudbinu naše moderne poezije i danas drži na svojim plećima jedan Laza Kostić. Njegova muška elegičnost, njegova jezička neustrašivost, njegovo zvučno probijanje zida između sna i stvarnosti, nepromočivosti njegovih stihova, još uvek pokazuju šta sve treba da poseduje pravi pesnik.”


Piše: Miljana Miletić
Izvori:
-  „Među javom i med snom / Laza Kostić”, priređivač i urednik Milan Stepanović, Sombor, 2007
- „Dnevnik/Iščekivano i dočekano / Laza Kostić (listovi uspomena)”, priređivač, prevod i pogovor Milan Kašanin, 2002





1 коментар:

  1. Cestitka https://twitter.com/GlenRose83/status/805477866238570496
    Prati me na blogspotu kao i na Twiteru....

    ОдговориИзбриши