четвртак, 01. децембар 2016.

Grejs Keli - od glume do krune


Važila je za holivudsku zavodnicu. Njeno venčanje ličilo je na ona iz bajke. Uspela je da zavede brojne muškarce, a osvojio ju je princ Renije od Monaka. Ali njena bajka nije imala srećan kraj.



Grejs Patriša Keli rođena je 12. novembra 1929. u Filadelfiji, u porodici irskog i nemačkog porekla. Njena porodica bila je siromašna, a bogatstvo i prestiž stekli su tek kada je otac postao vlasnik uspešne građevinske firme. 
Imala je jednog brata i dve sestre od kojih se u potpunosti razlikovala. Nije bila atletski građena kao oni već veoma slabašna i mršava. Bila je bledunjavo dete jer je imala problema sa astmom. Kako bi ojačala počela je da trenira plivanje. Glumom je počela da se bavi jer su je roditelji potpuno zanemarili. 

  

    
Pohađala je Akademiju Ravenhil, katoličku školu za devojčice. Da će postati filmska i pozorišna zvezda i sama je znala jer je to napisala u školskom godišnjaku, a kao svog uzora navela je Ingrid Bergman. 
Prvi put je zaigrala u lokalnom pozorištu u predstavi „Ne hrani životinjeˮ. Nakon mature,  sa 17 godina odlazi u Njujork gde upisuje Američku akademiju dramskih umetnosti. Počinje da se bavi manekenstvom i snimanjem reklama za televiziju kako bi mogla da se sama izdržava. Godine 1947. diplomirala je ulogom u predstavi „Filadelfijska pričaˮ. Samo dve godine kasnije zaigrala je i na Brodveju u komadu Avgusta Spilberga „Otacˮ. 


Ipak, stremila je Holivudu mada je godinama kasnije izjavila „Mrzela sam Holivud. To je grad bez milosti. Samo se uspeh računa. Ne znam ni za jedno mesto na svetu gde toliko ljudi pati od nervnih slomova, gde je toliko alkoholičara, neurotičara i toliko nezadovoljstva.ˮ 

Prvu epizodnu ulogu dobila je sa 22 godine u filmu „Četrnaest satiˮ. Nakon toga njena filmografija postaje bogatija filmovima „Tačno u podneˮ, „Mogamboˮ, „Pozovi M radi ubistvaˮ, „Devojka sa selaˮ, „Prozor u dvorišteˮ, „Provincijalkaˮ, „Drž’te lopovaˮ, „Visoko društvoˮ...
Igrala je sa zvezdama kao što su Gari Kuper, Klark Gejbl, Ava Gardner, Keri Grant, Frenk Sinatra. Ali i sama je postala zvezda ulogom u Hičkokovom filmu „Pozovi M radi ubistvaˮ. 


Prvu nominaciju za Zlatni globus i Oskara dobila je za sporednu ulogu Linde Nordli u filmu „Mogamboˮ, ali ih je osvojila tek 1954. godine za najbolju glavnu glumicu u filmu „Provincijalkaˮ.

              
     

Njena popularnost bila je sve veća, ali bliskost s porodicom sve manja. Džon Keli, njen otac, jednom je izjavio „Ne mogu da verujem da je Grejs uspela. Sve što je ikad mogla da uradi, moja starija ćerka mogla je bolje.ˮ
Osim u karijeri uspeh je imala i u ljubavi. Partneri na filmu postajali su joj partneri i u stvarnom životu. Važila je za zavodnicu zbog koje su mnogi varali svoje supruge. Rej Miland sa kojim je igrala u filmu „Pozovi M radi ubistvaˮ zbog nje se razveo. 


   
Saradnja sa režiserom Hičkokom bila je obostrano korisna. Ona je od njega učila mnogo, a njemu je postala muza. Rekla je da ju je on „naučio svemu o filmu. Zahvaljujući njemu sam shvatila da scene ubistva treba snimati kao ljubavne scene, a ljubavne scene kao scene ubistva.ˮ Ponovo je radila sa njim 1954. godine kada su na Francuskoj rivijeri snimali film „Drž’te lopovaˮ.  Kao scenografija u pozadini se pojavio Monako, a Grejs je upitala scenaristu Džona Mišela „Čije su to bašte?ˮ. Odgovorio joj je „Princa Grimaldijaˮ. 



Godinu dana kasnije tog Grimaldija, princa Renijea od Monaka, budućeg muža, upoznala je na Kanskom festivalu. Kažu da je to bila ljubav na prvi pogled. Osim ljubavi, u njihov odnos bio je umešan i novac, miraz od dva miliona dolara, kao i testovi plodnosti kojima je Grejs bila podvrgnuta. Princ je morao da dobije potomke kako Francuska ne bi preuzela vlast nad Monakom. Venčali su se 1956. godine i imali troje dece: Karolinu, princezu od Hanovera, Alberta III, kneza od Monaka i princezu Stefani od Monaka. 



S početkom njenog bračnog života završio se filmski. Bilo joj je zabranjeno da snima filmove i priča o svom privatnom životu. Ipak, 1956. godine morala je da snimi film „Visoko društvoˮ sa Frenkom Sinatrom kako bi ispoštovala ugovor sa MGM produkcijom. Nakon toga Hičkok joj je ponudio ulogu u filmu „Marniˮ koju je odbila.
Govorila je: „Volela bih da budem zapamćena kao neko ko je uradio korisne stvari i ko je bio ljubazna i osoba puna ljubavi. Volela bih da ostavim uspomenu na ljudsko biće sa ispravnim stavom koje je dalo sve od sebe da pomogne drugimaˮ zbog čega je često organizovala dobrotvorne akcije.


Nekadašnju titulu filmske ikone, postavši princeza od Monaka, zamenila je titulom modne ikone. Slovila je za najelegantniju damu 20. veka. Nosila je najpoznatije modne marke Dior, Yves Saint Laurent, Balensiaga. Tašnu od krokodilske kože Hermes koju je nosila, ova francuska modna kuća odlučila je da u njenu čast nazove Kelly Bag.
Pre nekoliko godina kreator Karl Lagerfeld rekao je „Niko ne može da izgleda kao Grejs Keli - ona je bila najlepša plavuša svog doba. Siguran sam da bi, da je živa, i danas bila neodoljiva. Ta vrsta savršenosti mora čak i da stari prelepo.ˮ



Starost nije doživela jer je poginula u 52. godini, 13. septembra 1982.  Vraćala se sa ćerkom Stefani sa putovanja Francuskom rivijerom kada se dogodila saobraćajna nesreća. Zadobila je teške povrede i preminula sutradan u bolnici. Posle njene smrti Renije se nije ponovo oženio i sve do smrti 2005. godine tugovao je za njom.

Biografski film „Grejs od Monakaˮ snimljen je 2013. godine. Nikol Kidman i Tom Rot pokušali su da prikažu život princa i princeze, ali film je nakon prikazivanja dobio brojne negativne kritike kao što su „dosadno”, „dramatično umrtvljeno”, „tupo i beživotno”. Mnoge kontroverze pratile su snimanje filma jer se kneževska porodica Grimaldi pobunila protiv snimanja filma. Karolina, Albert i Stefani, Grejsina deca, molila su producente da izmene scenario. Želeli su da prikriju scene u kojima je Grejs patila i razmišljala da se vrati svetu filma. Pitanje je koliko je njena bajka sa nesrećnim krajem bila srećna dok je trajala.

Ukoliko želite da saznate više o njenom životu, pogledajte dokumentarac iz 1987. godine.


Piše: Ivana Atanacković
Foto: Internet




Нема коментара:

Постави коментар