недеља, 20. новембар 2016.

Intervju sa Minom Lazarević: „Ne dam na sebe”

O svom najsrećnijem i najtužnijem trenutku u Pozorištu na Terazijama, o lepoti i surovosti života, o trajanju. Glumica komentariše svoje uspehe, posmatra današnju prizmu umetničke vrednosti i razmišlja šta bi imala da kaže maloj Mini Lazarević koja je 10. jula 1980. ugasila pet svećica na rođendanskoj torti



Osim što na daskama igra u mjuziklu Viktor Viktorija, komadu Čorba od kanarinca i drugim aktuelnim predstavama, glumicu Minu Lazarević gledali smo i u televizijskoj seriji Jedne letnje noći. Pored toga, Minini uspesi su i: Porodično blago, Cvat lipe na Balkanu, Bela Lađa, Cigani lete u nebo, Sve za tebe ljubavi, Doručak kod Tifanija… 

Restoran Zvezdara teatra. Mina ulazi, skida naočare, spontano naručuje kafu, i začudo, obrnutim redosledom, ona mi postavlja  pitanje: Šta ti je motivacija za bavljenje novinarstvom?” 

BEBA I DIPLOMSKA PREDSTAVA


Znala sam oduvek da neću biti ostvarena ako ne budem i karijeru ispunila u meri u kojoj ja želim da je ispunim, ali i porodicu i decu, s druge strane. Između ostalog, zbog toga sam se i rano odlučila da rodim prvo dete, sa dvadeset dve godine. To su bile neke normalne mlade godine za prvo dete, po meni. Za sada je sve na svome mestu. Ono što želim je da trajem.” Mina je i sa dvadeset dve jasno znala šta želi. Rešila sam da na kraju treće godine ostanem u drugom stanju, pa da četvrtu godinu mogu lagano da budem trudna i spremam ujedno diplomski. I bilo je tačno onako kako sam htela. Ja sam zatrudnela, tako je hteo onaj gore, iz prve, u maju mesecu. Tada sam počela da radim Snežnu kraljicu i to je moja prva predstava, prva uloga koju sam dobila. Onda sam na jesen, trudna, počela da smišljam zajedno sa profesorom Vladom Jeftovićem šta ćemo da radimo za diplomski.” Dva meseca posle porođaja Mina je završila svoju diplomsku predstavu. Kad krenu uloge jedna za drugom mnoge glumice upadaju u zamku i kasnije dođu u godine kad je ili poslednji voz, ili prođe voz. Ja nikada nisam planirala karijeru prema porodici. Nisam htela da upadnem u tu zamku. Štaviše, mislim da kao nagrada stižu velike i lepe uloge onda kada dobiješ dete. Meni se tako dešavalo. Zato što je to hrabra odluka i mislim da to neko vidi i nagrađuje. Tri puta sam se ohrabrila. Treći put nije bilo planirano i tad su me svi zezali kako ne mogu baš sve da isplaniram. Ali, u svakom slučaju, to je zlatna cifra.”

MUZIKA I GLUMA


Minin tata se protivio kada je odlučila da gluma bude njen poziv, videvši svoju ćerku kao pijanistu. Mina je krenula na Muzičku akademiju, ali zbog nemogućnosti da nastavi učenje u inostranstvu, odlučila je da ode na prijemni ispit Fakulteta dramskih umetnosti. Ja sam želela da budem aktivni pijanista. To je kada si ovde užasno krvavo i užasno teško. Tu je nekako moja motivacija krenula nizbrdo. Ta želja da se bavim glumom je tinjala u meni odavno. To što je tinjalo u meni svi smo shvatali kao posledicu mog života i vremena koje provodim u pozorištu. Pored toga, balet je zbilja moja neostvarena želja, ali majka je morala na nešto da me usmeri, nije moglo sve. Mina stavlja kosu iza uveta, pali cigaretu i priseća se kako joj je pas preokrenuo sudbinu, te ju je Nada Blam spremala za prijemni. Moj otac nije hteo da me poveže ni sa kim, mada je znao dosta ljudi jer je u pozorištu ceo radni vek proveo. I do Nade sam došla preko kučeta. Šana je meni preokrenula sudbinu. Ona je bila kao čovek u psećem telu. Nada je uzela štene i tako je sve počelo. Pitala me je da li bi mogla s njenom ćerkom, koja je tada imala devet godina, da radim malo klavir. Ja sam pristala a onda je ona meni rekla: Ja ne znam koliko ti to naplaćuješ, ja nisam bogata, nemam mnogo para da ti platim, ali valjda ćemo da se dogovorimo.” I ja kažem, u momentu: spremite Vi mene za prijemni.” Mina priča da je Nada želela da odustane kada je videla da će ona položiti prijemni. U ovoj priči glumica je ponosna na svoju majku: Moja mama je tu odigrala vrlo važnu ulogu koju roditelj treba da odigra. Rekla je: Nado, niko nema pravo da njoj stane na put, da ona izabere ono što hoće da radi.” Tako  je sve ostalo išlo svojim tokom.ˮ Zastaje, iščekujući drugo pitanje, a onda prepoznaje da nije otkrila da li se tata pomirio sa tim što će studirati glumu i kratko kaže: Došao je na završni ispit, došao je. Nije izdržao.”




PREDVODNIK


Nije nijednom pogledala na sat, izvadila mobilni telefon. Skoncentrisana je na razgovor. Mjuzikl Viktor Viktorija. Mjuzikl je najkompletniji za jednu glumicu. To je uloga za zrelu glumicu, dugo sam je čekala. U jednoj tački treba da se sažme i iskustvo i zrelost, glumačka i privatna, i zanat i talenat. Mnogo toga treba da se skupi u jednoj glumici da bi to bilo baš, baš kompletno. Iz prostog razloga što je to jedna od onih predvodničkih uloga, to je uloga koja vodi ceo komad. Kakva ja dođem, takva će da bude cela predstava. Ne mislim da smo svi za prvake. Za predvođenje mora da se ima iskustvo, jer kad vodiš neki tim ti moraš, sem toga što moraš da imaš energiju i umeće, moraš da osluškuješ sve njih, da znaš kuda ih vodiš. Ima mnogo da se peva, jako su teški songovi, a meni nisu bili teški.” Mina je sebe pronašla u toj ulozi i uspela da se do kraja izrazi svojom svestranošću. To je dokaz da ti nešto leži, kao da se sa njim igraš i da drugi doživljavaju to kao tvoju igru. Kad uradiš tako da svi misle da je to užasno lako,  onda si uspeo. A užasno je teško. Jeziva kondicija je potrebna. Kao svoj najlepši, ali i najtužniji trenutak u Pozorištu na Terazijama u kome i danas radi, Mina Lazarević izdvaja premijeru ove predstave, Viktor ViktorijaU isto vreme sam bila najsrećnija na svetu, zato što sam odigrala nešto što sam oduvek želela da odigram. Užasno sam ponosna na energiju koju ta predstava ima. Svi učestvujemo u predstavi, od glavnog glumca do rekvizitera i tehničara. Predvodnik definitivno diktira energiju od prve čitajuće probe, što znači da sam ja to u velikoj meri diktirala i trudila se da to tako bude. Ta premijera je za mene bila i najsrećniji trenutak, a s druge strane, i najtužniji trenutak jer je moja mama nije videla. Nije bila tu.” Zastala je. Na trenutak je zaćutala.


Iz predstave Viktor Viktorija

ŽIVOT PIŠE ROMANE”


To da život piše romane izgovorila sam mnogo puta u svom životu, ili: eh, šta ti je život”, Mina se poigrava ispražnjenom šoljicom za kafu i smeši se uniformisanom čoveku koji joj prilazi. Svi je prepoznaju, što najbolje potvrđuje njenu popularnost i poštovanje koje uživa. Poželeo joj je dobar dan, ona mu je uzvratila pozdravom i trenutak pošto je čovek otišao, nastavila: Mislim da se u životu dese takve situacije koje teško čovek može da namašta za neki scenario. A meni se to često dešava. Imam razne neke situacije koje bih morala da ti odigram sada, a koje ne možeš na papir da staviš. Ima toga puno. Zavisi kakav život živiš. Ja živim užasno brz i dinamičan život. Ja u jednom danu uradim nešto što neko uradi za dve nedelje. To opet zavisi od toga, kakvu energiju nosiš u sebi, koliko si organizovan, šta očekuješ od jednog dana, koliko si ležeran. Ja uopšte nisam ležerna. Ja ono što sam zacrtala da uradim danas, ja ću to da uradim, pa makar poginula. Ako mi nešto silom prilika ostane za drugi put mene to izbezumljuje. Nemoć mi je jedan od najvećih strahova u životu.ˮ Na svojim koncertima domaće i strane filmske muzike uvek govori da je ljubav najjača stvar na svetu. Mina se osmehuje. Ljubav jedina može da nas promeni, zato i kažem da je najjača sila.  Kažu  da je to i definicija ljubavi. Ljubav je ono koliko želimo da se promenimo, ili da promenimo nešto u svom životu. Ne možemo prirodu svoju da menjamo, to je nemoguće, ali možemo da menjamo navike, možemo da menjamo Blok 45 za Zvezdaru, možemo da menjamo svašta nešto zarad ljubavi. Zato je ljubav najjača sila. Zbog ljubavi su se vodili ratovi, propadala carstva, tako da je to najveći pokazatelj. Za dete bih mogla da ubijem, ne zato što sam ja ubica, nego zato što bi time spasla život svog deteta ili ga odbranila. Dakle, tu nemam dilemu uopšte. To svaki roditelj zna. U svakoj ljubavi smo spremni velike stvari da uradimo, ako nam je do nekog stalo.”

MAMA MINA


U televizijskom šouu Ja imam talenat Mina je bila jedan od članova žirija. Mnogi su je tada doživeli kao spontanu osobu kojoj nije bilo strano ni da zaplače, ni da se oduševi, pokaže emocije. Prozvali su je televizijskom mamom tog šoua. Iznenađena time Mina počinje da govori kakva je mama svojoj deci. Za stolom restorana u kome razgovaramo dovoljno je samo malo zabaciti glavu u stranu i zagledati se u malu dečicu koja se igraju u parkiću s druge strane ulice, radujući se sunčanom danu. Ne mogu da kontrolišem sve. Pogotovo ovog sa sedamnaest godina, on je već jednom nogom izašao. Ni ove male, to je takva energija. Direktivna sam sa svojom decom, što u prevodu znači da imam vrlo jasna očekivanja od svoje dece u skladu s njihovim godinama, naravno. Mislim da im dajem samo određeni prostor za njihovu manipulaciju. Ali, taj prostor moraju da imaju, i da slažu i da prećute, sve je to normalno za odrastanje. A s druge strane, znaju koliko brinem, znaju šta od njih očekujem, znaju da sam tu za njih, znaju da na mene mogu da računaju. Stroga sam u smislu da kad nešto ne dam onda ne dam, ali umem da budem i užasno popustljiva. Umem da budem jako nervozna, pa mi posle žao što sam nervozna, jer nije do njih, nego je do mene.” Sada pokušava da se seti situacije kada je gubila kompas u svom životu: Sećam se jedne situacije kad sam bila malo pogubljena, a to je posle prvog razvoda. Ali, tada sam čula jednu pametnu stvar kojom se i danas rukovodim, pa takvog gubljenja kompasa i rasipanja energije nije više bilo u mom životu. To je lista prioriteta. To je užasno važno. Moja lista je uvek tu, uz mene. I time se vodim šta god da je u pitanju. Tako ne možeš da zalutaš. Jednostavno, ne dam na sebe.ˮ


Mina kao Čupka u seriji Porodično blago

TI SI TAJ ČOVEK”


Baš sam za predstavu Ženidba i Udadba rekla da više neću nikada da se izjašnjavam ni o čemu. Ja ili sam izgubila osećaj ili više ne znam šta publika hoće da gleda. Ja moram priznati da sam tu predstavu radila zato što je došao red da ja igram predstavu. Nekada se desi da se predstava zbog nedostatka vremena i uslova ne razigra do premijere. Čak i najbolje postavljena predstava se razigrava posle premijere. Pošto je predstava živa tvorevina, nema dve iste predstave. Sve se predstave razigravaju i kad se odigraju preko pedeset puta to već ide u nekom pravcu. Od toga koliko je mi čuvamo zavisi u kom pravcu će da ode, da li će da napreduje, da li će da nazaduje. Ženidba i Udadba je jako napredovala.” Pričamo i o njenoj predstavi Čorba od kanarinca koju izvodi sa Ljubomirom Bandovićem, sa kojim je bila na klasi profesora Vladimira Jeftovića. Milina je raditi sa Ljubom.  Divan kolega. Jedan od retkih glumaca koji su primljeni na akademiju. Ne vole da prime tako formirane glumce. On je radio kao amater u vranjanskom pozorištu i prilično je bio formiran. Međutim, to je takav dar i takva harizma, da ne možeš da ga ne primiš. To je dar koji je nepotrošiv. To je nešto što traje dok budeš živ.” Mina otkriva da je ima u svakoj ulozi: Svugde me ima. Uvek se neko iskustvo prenosi u lik koji igraš. Mi smo strašni psiholozi. Još na akademiji, na drugoj godini kad se radi lik, Vlada Jeftović nas je poslao na Buvljak da gledamo ljude i tu da vatamo imitacije, pravimo likove. A da bi pravio lik ti moraš da ga profilišeš. Da ga izanaliziraš. Baviš se psihologijom tog lika, ozbiljnom psihologijom. To pređe vremenom u neku profesionalnu deformaciju. Ja sad sve ljude tako i posmatram. Al Paćino, jedan od mojih ljubimaca je više puta rekao da tu nema nikakvog kalkulisanja. Onog momenta kad izađeš na scenu ti si taj čovek. To je to. Ne sme da postoji nikakav otklon. Dakle, ja razmišljam mozgom te osobe. Ja više ne razmišljam kao Mina, nego kao Jeca, Čupka… Samo tako ću da uradim ono što bi ta žena uradila.ˮ


Iz serije Jedne letnje noći

PRIMAT POGREŠNIH MOTIVA”


Restoran Zvezdara teatra ovog momenta odiše Mininom pričom. Enterijer u ljubičastoj boji, mali stočić pored velikog prozora u delu za pušače, mesto je gde Mina Lazarević razmišlja šta bi radila kada bi bila ministar kulture. Trudila bih se da uradim sve ono što je u mojoj moći da umetnike vratim na pijadestal na kome su bili i koji su davno izgubili. U vreme kada sam ja polagala prijemni bilo nas je sedamsto i nešto, sad ih bude dvesta i nešto. To ti nešto govori? Pa govori o devalvaciji te profesije. Bojim se da su pogrešni motivi preuzeli primat kod odabira u životu. Celo nam je društvo otišlo na tu stranu. Ceo sistem vrednosti se poremetio.” Osvrće se na današnji odnos između komercijalne i umetničke vrednosti: Komercijalni krompir se kupuje. Nije komercijalni krompir onaj što je ukvaren i niko neće da ga kupi. To kako ću ja da priđem tom poslu, to je pitanje mog profesionalizma i mog talenta. Apsolutno neću da pustim da tržište dobije nešto što nema umetničku vrednost i nešto što nije kvalitetno. Neću da dozvolim da se moje ime vezuje za nešto što je loše. Jer je glumac onaj koji prodaje komad, pre svega. Nažalost, kod nas se komercijalno i umetničko odvaja, a odvajaju ga oni koji to prave. To je puko podilaženje publici, da radim nešto što će publika hteti da gleda, a da u tom trenutku ne razmišljam o tome šta proizvodim. Ja volim da to spojim, da napravim umetničko delo tako da publika voli to da gleda.” Televizijsku seriju Jedne letnje noći je doživela kao letovanje na moru u oktobru. Obožavam da radim sa Ivanom Stefanovićem, ima jednu divnu estetiku i divno ume da ispriča priču i mislim da će to sad vrlo da dođe do izražaja. Prvi put sam bila stariji deo ekipe što mi je negde imponovalo. Mislim da će ovo biti veoma iskrena Mir Jam. Moja preporuka je da se spreme maramice.ˮ


10. jul 1975.


Vraćamo se u 1980-tu godinu. Mina 10. jula te godine gasi pet svećica na svojoj torti. Sada, u četrdesetim, sa šiškicama, minđušama, zelenim džemperom i maramom oko vrata toj devojčici želi da kaže:  Čekaće je lepota i surovost života. I dan danas meni niko ne može da kaže da će mi bedna plata biti umanjena za toliko i toliko, ali da ću za tri meseca već raditi seriju, predstavu, reklamu i to će da mi donese neki veliki novac. Kada bi to neko mogao da mi kaže onda bi život bio mnogo bezbrižniji. Ali, suština je u tome, da naiđu periodi kada toga svega nema. To je ta surovost života. Što niko ne zna da ti kaže za koliko će to da se završi. Nekad traje tri meseca, nekad šest meseci, nekad godinu dana, a za sve to vreme stambeni kredit i dalje treba da se plaća, svi ostali izdaci i dalje stoje, troje dece i dalje treba da se obuku, jedu, školuju. Šta bi ja Mini maloj mogla da kažem? To je da ide upravo ovim putem kojim je krenula, da nastavi. Samo takav put i nijedan drugi.” A šta bi imala da kaže sebi kada bi podvukla crtu? Mina Lazarević, energično i direktno odgovara: Aman, ženo, uspori malo! Ali, ne znam, ne znam kako se to radi.”





Intervjuisala: Andrea Đorđević
Foto: Preuzeto sa interneta/ Lična arhiva

2 коментара:

  1. Fantastican intervju, odlični opisi situacije i sagovornika kao i odgovori na pitanja.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala, drago mi je što vam se dopao intervju. Pozdav! - Andrea Đorđević

      Избриши