понедељак, 17. октобар 2016.

„Šešir moj i francuske beretkeˮ – mali svemir pozitivne energije

Tri šešira na platnu – crni, crveni i beli. Pozivaju nas da uplivamo u svet mladih slikara. Pastelne boje i detalji na slikama bude pomisao na Pariz. Upravo su u umetničkoj četvrti Monmartr učenici art studija iz Beograda, koji nosi naziv po ovoj četvrti – „Mali Monmartrˮ, prelazili četkicom preko platna inspirisani tim mestom.


Izložba Šešir moj i francuske beretkeˮ nosi naziv po najčuvenijim obeležjima ove dve boemsko-umetničke četvrti, te su šeširi i beretke bili na nekim od 30 izloženih radova rađenih u pastelu ili kombinovanom tehnikom. Pišući o izložbi na čijem je otvaranju u Mikser hausu i govorila, istoričarka umetnosti Tamara Ognjević kaže: „Dok se u Skadarliji pisala istorija književnosti, na Monmartru je slikana istorija umetnosti. Jedna epoha, dva grada i neki novi klinci, učenici respektabilne škole sa njuhom i sluhom za talente, u okviru projekta koji s jedne strane opsenjuje legendarni Aristid Brijan, a s druge romantični Đura Jakšić, pesnik i slikar. Rezultati francusko-srpske kreativne interakcije su amblematski svedeni, zanimljivo kadrirani i nadasve privlačni radovi - u kolorističkoj lepezi od tople sepije do nežnih pastela - koji pozivaju posmatrača da zakorači u naslikani predeo. Dokazujući već četvrt veka da se ljubav prema umetnosti i baštini razvija od malena, kontinuiranim, posvećenim radom sa najmlađima, kreativni tim Malog Monmartraˮ nam i ovom kolonijom koja povezuje Beograd i Pariz, pokazuje autentičnu, neprikosnovenu moć umetnostiˮ.


Istoričarka umetnosti Tamara Ognjević 

Na likovnoj koloniji u Skadarliji i na Monmartru, deca iz Srbije i njihovi vršnjaci, srpska deca iz Francuske slikala su zajedno u ime obnovljenog bratimljenja ove dve boemsko-umetničke četvrti.



Četvrt veka postojanja i rada škole Mali Momartrˮ obeleženo je otvaranjem ove izložbe, a osnivač i direktor škole Saveta Badanjac kaže da joj mladi ljudi daju snagu i podstrek da radi. „Stvaramo i razvijamo Mali Monmartrˮ od početka, od 1991. godine kada je registrovan studio. Mi smo velikim radom i entuzijazmom uspevali da prebrodimo svaku krizu, sledeću sačekamo i da opet otplivamo na drugu stranu. I što je najvažnije stvorili smo mali svemir pozitivne energije. Ko god dođe oseti to, oseti tu energiju i iskrenu emocijuˮ, kaže Saveta i dodaje da je entuzijazam najveći recept za uspeh.


Priliku da odvede svoje đake u Pariz i tamo radi sa njima na stvaranju njihovih likovnih radova imala je profesorka Bojana Lukić. Pripreme kreću još kad maleni dođu u „Mali Monmartrˮ, od samog imena. Objašnjavamo gde je Pariz, Francuska, Monmartr, kako se tamo slika. I u našoj školi oni zapravo uče malu istoriju umetnosti. Tako da su već bili upoznati sa slikarima koji su radili na Monmartru: Tuluz Lotrek, Pikaso, Renoar, Dega...ˮ


S leva na desno: pi-ar škole Maša Đorđević, osnivač i direktor škole Saveta Badanjac, profesorka Bojana Lukić, učenici - Andreja Božović, Anka Pavlović i Milica Lavadinović

Govoreći o vremenu provedenom u Francuskoj, profesorka Lukić se osvrnula na prijateljstvo stvoreno između srpske dece koja žive u Parizu i naše dece, ukazujući na značaj upoznavanja različitih kultura.

Zbog toga Saveta Badenjac željno iščekuje da se radovi predstave u Srpskom kulturnom centru u Parizu kako bi izložbu svojih radova mogla da vide i srpska deca koja žive u Francuskoj. Time će biti završen projekat „Likovne kolonije na Monmartru i u Skadarliji za decu iz Srbije i srpsku decu iz Francuskeˮ.


Deo radova izloženih u Mikser hausu

Škola slikanja Mali Monmartrˮ deli svoje učenike po psihološkom razvoju i po uzrastu u nekoliko klasa. Nastavnici - diplomirani slikari, vajari, keramičari, istoričari umetnosti pripremaju učenike i za srednje umetničke škole, za Dizajnersku školu pa i za likovne akademije. Anka Pavlović, Milica Lavadinović i Andreja Božović, učenici ove škole govorili su na konfereciji pred otvaranje izložbe vidno zadovoljni svojim radom. Vreme koje su proveli u Parizu, kako kažu, ostaće im zauvek u sećanju, a iskustvo koje su stekli tokom likovne kolonije od velikog im je značaja. Osmogodišnji Andreja je poručio prisutnima da će mnogo propustiti oni koji vikend provedu ispred svojih kompjutera, a ne na ovoj izložbi.




Iako ne spori da su deca koja dolaze u njihov studio izuzetno nadarena, Maša Đorđević, pi-ar Malog Monmartraˮ ističe kako je ipak u pitanju škola gde deca imaju priliku da nauče i da steknu određene veštine i znanja iz oblasti slikarstva.

Mislim da je slikanje važno zato što dolazi do razvijanja imaginacije, kreativnosti. Mi se trudimo da postoji individualan pristup u radu, ali i odmerena disciplina u školi jer bez nje ne može da se dođe do tog ličnog izraza. Stoga, važno je da prođu kroz tehnike slikanja, crtanja, vajanja, keramike. Svaki naš čas u stvari počinje tumačenjem likovnog jezika. To rade profesori, istaknuti stručnjaci u likovnoj umetnosti, u likovnoj sferi. I poslednjih pola sata časa imamo stručnu analizu gde đaci komentarišu ko je imao najbolji kolorit, kompoziciju, proporciju.




I nakon 25 godina stvaranja, inspiracija za slikanjem lepše strane sveta ne jenjava, bila ona u umetničkoj četvrti u Parizu ili u boemskoj četvrti u Beogradu. Možda je radove ove dece koji će u Mikser hausu biti izloženi do 22. oktobra najbolje opisala istoričarka umetnosti Tamara Ognjević. „Postoje naslikani predeli toliko čarobni da se posmatraču čini kako je dovoljno da zatvori oči i u njih ušeta nošen samo sopstvenom željom da bude baš tu, u predelu slike.ˮ 

Pišu: Miljana Miletić i Ivana Atanacković

Foto: Maja Đorđević

Нема коментара:

Постави коментар