понедељак, 24. октобар 2016.

Intervju sa Milanom Simonovićem: Kultura na DAR


Kultura ne pita za piksele i minute, ali je i te kako fotogenična. Nije opipljiva, a nestaje samo kada je zaboravimo. Zbog toga je nekoliko mladih ljudi proleća 2013. godine osnovalo Društvo za akademski razvoj sa ciljem da očuva ali i promoviše kulturnu baštinu Srbije. O nastanku i samoj kampanji „Kultura na DARˮ, kao i o tome da li su film u trajanju od tri minuta ili samo jedna fotogafija dovoljni da prikažu bogatstvo kulturnog nasleđa naše zemlje, za Kulturni kišobran priča Milan Simonović, pomoćnik koordinatorke kampanje.



Članovi Društva za akademski razvoj i naš sagovornik, pomočnik koordinatorke kampanje, Milan Simonović (drugi s leva)
Otkud ideja za ovu kampanju?

Ideja se rodila na prvom sastanku našeg udruženja, nakon osnivanja u aprilu 2013. godine. Hteli smo da uradimo jedan projekat koji možemo samostalno da iznesemo, budući da smo bili tek osnovani i da nismo imali nikakve sponzore, a da opet ima uticaja na širu zajednicu. Prvobitna ideja bila je da to bude letnja kampanja, koja bi se sprovodila kada je većina naših članova i drugih mladih ljudi u našoj ciljnoj grupi van Beograda, na letovanju. Računali smo da su tada ljudi dostupni na mreži i da projekat treba da bude usmeren upravo na mrežu. Tokom brejnstorminga, došli smo do konačnog oblika kampanje u vidu konkursa za dokumentarne filmove o kulturnoj baštini Srbije. Odmah na početku rešili smo da i nagrade za najbolje budu isključivo u duhu kampanje, te da ne budu novčane. To smo i ostvarili zahvaljujući sjajnim darodavcima koji su nas podržali i pružili nam svoje poverenje.

Kakvi su rezultati kampanje bili u prethodnim godinama, a šta očekujete sada?

Svaka od prethodnih sezona bila je jedinstvena na svoj način. Prva sezona realizovana je od 16. jula do 4. oktobra 2013. godine. Propozicije su nalagale da svaki prijavljeni film mora da traje do 60 sekundi, jer smo procenili da je to vreme koje je dovoljno da publiku zainteresuje za neku priču, problem i slično. Do kraja konkursa dobili smo 16 filmova iz raznih krajeva Srbije, a najviše iz Šida odakle su nam vredni osnovci OŠ „Sremski frontˮ poslali čak četiri filma. Nagrađena su dva filma, jedan kao najbolji po oceni publike, koja je svoju podršku izrazila glasanjem na našem sajtu; drugi kao najbolji po oceni žirija, tada članova Društva za akademski razvoj.
U drugoj sezoni smo produžili trajanje filmova na tri minuta, što je prosečno trajanje muzičkih spotova na YouTube-u. Takvi uslovi dali su dovoljno vremena autorima da prikažu sve što žele, a opet i publici dovoljno vremena da pogledaju filmove, a da im ne bude naporno. Pored toga uveli smo i podelu filmova na tri kategorije – Mesta, Ljudi i Događaji. Takođe, konkurs je počeo 1. septembra i trajao je sve do 1. novembra 2014. godine, što se zadržalo i do danas. Stiglo nam je ukupno 26 filmova od čak 66 autora. Publika je izabrala tri najbolja filma, po jedan iz svake kategorije, a osim publike, svoj glas je dao i stručni žiri.
Treća sezona je po propozicijama bila identična drugoj, s tim što smo promenili vizuelni identitet kampanje. Do kraja konkursa stiglo nam je ukupno 28 filmova od 58 autora.
Ovogodišnja, četvrta sezona „Kulture na DARˮ je drugačija od svih prethodnih prvenstveno zbog toga što smo uveli kategoriju fotografije, što se za sada pokazalo kao pravi potez, budući da već imamo preko 60 sjajnih autorskih dela.



Koliko je teško izabrati pobedničke radove, šta je presuđivalo ranijih godina?

Svake godine dobijemo nekoliko briljantnih radova. Naravno, nama je svaki autor koji pošalje svoj rad učinio jedno veliko delo – čuvanje kulturne baštine koja mu je značajna, zbog čega se uvek trudimo da svaki učesnik bude simbolično nagrađen. Međutim, kao što sam rekao svake godine bude nekoliko radova koji nas bukvalno ostave bez daha, da li zbog teme koje su se dotakli, da li zbog načina na koji je tema obrađena. Zbog toga smo uveli sistem koji je do sada pokazao odlične rezultate. Naime, svaki član stručnog žirija bira pet filmova koji su mu se najviše dopali u svakoj od kategorija i daje im ocenu od jedan do pet. Kada svaki član žirija iznese svoje mišljenje, poeni se sabiraju i pravi se rang-lista. Ono što se dešavalo najčešće, bilo je da pobednički filmovi zaista pokupe najviše simpatija članova žirija, tako da na kraju nije bilo nezadovoljnih.
Što se tiče glasanja publike, ranijih godina glasanje je trajalo nedelju dana, svako je mogao da glasa jednom dnevno, dakle ukupno sedam puta za svoj omiljeni film u svakoj od kategorija i film sa najviše glasova je proglašen pobedničkim. Naravno, svake godine javljali su nam se učesnici i drugi zainteresovani ljudi sa pričom da neko namešta izbor ili putem društvenih mreža poziva ljude da glasaju za njihova dela. Program koji smo koristili za tu priliku nije mogao da bude hakovan, ali ljudi kao ljudi jesu, što se videlo po broju pregleda autorskih dela. Budući da poenta naše kampanje nije u podeli na najbolje i najgore filmove, već u tome da svako od nas može i treba da doprinese očuvanju kulturne baštine šireći vest o njenom (ne)postojanju i/ili propadanju, odlučili smo da ove godine u startu presečemo i konačan glas damo žiriju.

Kakav je odziv učesnika bio ranije, a kakav je ove godine?

Prve sezone imali smo ukupno 23 autora, gde je razlika u godinama između najmlađeg i najstarijeg iznosila čak 43 godine. Naredne sezone broj se popeo na 66, dok je u prošloj sezoni bilo 58 autora.
Ove godine očekujemo manje autora, prvenstveno jer smo broj autora koji mogu biti prijavljeni za jedan film ograničili na tri. Ranijih godina imali smo situacije gde je čak sedam osoba bilo prijavljeno za jedan film. Ovim potezom smo hteli da povećamo broj autorskih dela, a da li smo uspeli, videćemo nakon 1. novembra. Takođe, ove godine imamo i kategoriju fotografije, gde već uočavamo nekoliko autora koji su poslali preko pet svojih radova, što nas posebno raduje, jer nam govori da žele da pokažu ono što im znači i da veruju da je naša kampanja pravo mesto za to.



Kakvi su vam dalji planovi?

Nakon završetka konkursa, biće organizovana svečana dodela nagrada za učesnike ovogodišnje kampanje, gde ćemo im uručiti nagrade i diplome. Bićete pozvani da budete naši gosti kada budemo imali tačan datum i vreme. Ono što je sigurno, to je da nameravamo da nastavimo sa kampanjom i narednih godina, jer je „Kultura na DARˮ postala sada već tradicionalna aktivnost našeg udruženja, po kojem nas mnogi i prepoznaju. Postoji nekoliko ideja u kom pravcu može da ide, a budući da se ne bojimo da eksperimentišemo, sigurni smo da ćemo naći pravu meru i zaista doprineti očuvanju i promociji kulturne baštine u Srbiji.


Intervjuisala: Miljana Miletić
Foto: DAR

Нема коментара:

Постави коментар